S Bobotovog Kuka dokle pogled seže.
Svud je kamen ljut.
Kao paun Durmitor se širi.
Gorske oči gledaju odozdo.
Pomno prate pokret moj.
Ori se Škrčkijem Ždrijelom.
A Škrka spava tirkizno plava.
Eno nad Sedlom nadlijeće nebeski krstaš.
Raskrilio gordo.
Pod nogom pršti s usova šljaka.
Tražim Zeleni Vir.
Vode , vode da sperem znojno čelo.
Vode da otrem usta suva.
Budno motri Međed mrki na jezero Crno.
Neda kročit smirno.
Gledam i Jablan i Barno i Crvenu Gredu.
Žabljak dolje u kolijevci mekoj.
Puna mi je duša mirisa i smilja.
No je mene mis’o drugoj strani namamila.
Mišlju odoh Kovačkoj dolini.
Srcem strepim , pogledom se nadam.
Da ja vidim vilu moju kako poljem trči
meni u zagrljaj žurno.