Na vodoravnom ogledalu
prostrtog zaliva
strše šiljci uglastog grada
zabodeni direktno u zvezdano nebo.

U blistavom moru svetiljki
prekrasno stradaju udvarajuće lađice
u brodolomu
pod tvojima privlačnim nogama
koje plove u potpalublju
brokatne večernje haljine.

Odjednom smo nestali
kao igle u labirintu staniola.

Neke stvari nas diraju:
predugačke limuzine,
olinjale veverice u Central parku
i metalno telo mrtve slobode.

U New Yorku se najzad smrkava.

Upali se svetlucavi mrak.

Mnogokraki luster velegrada
piše svake večeri na sjajnoj površini vode
Einsteinovu poruku o brzini svetla.

A još pre toga suton poplavi
srebrni ekran njujorškog svoda
hektolitrima holivudske krvi.

Kuda stremi carstvo od mramora i stakla?
Gde ciljaju rakete vitkih nebodera?

Bog kupuje hot dog
na dnu šesdesetospratne ulice.

Bog je crnac
i voli sivu boju betona.

Rodio je sin samoga sebe
u kartonskoj kutiji
najnovijeg modela roba.