Tvoja klupa ispod hrasta
kao spomen neki nasta
za života još tu bješe
i ko bi pomislio da okrene se
klupi toj tvojoj, teškoj drvenoj
sad niz brijeg drugi je dom tvoj
baš kad se prođe hrast pomisliš
kako se od visoke trave sužava staza
onda odjednom kao zavjesa
odozgo pogled pada na
cvjetni bulevar
ulice i mermerni grad
u pozadini uzvisio zvonik 
pod crvenim oleandrom
tamo su svi naši svili novi dom
i nijesi sam
prođem i spuštim pogled
ali zalud
kad znam đe si sad